Грађанска материја
5.-
ПОДНОШЕЊЕ РЕВИЗИЈЕ
-чл.394.ст.1 ЗПП-а: Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, странке могу изјавити ревизију у року од 30 дана од дана достављања преписа пресуде.
У поступку по ревизији странку мора заступати адвокат.
„Закомом о парничном поступку чл.394ст.1. прописано је да се ревизија може уложити против правноснажне пресуде донесене у друдом степену у року од 30 дана од дана достављања преписа пресуде. Такође, чл.84.ст.2.ЗПП-а прописује да странку у поступку по ревизијиј мора заступати адвокат, док је чл.401.ст.1 истог закона прописано да ће првостепени суд недлаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију одбацити решењем.
Напред наведене одредбе ЗПП-а су императивног карактера, које суд примењује по сили закона, те је по оцени Вишег суда, првостепени суд поступио законито и правилно када је ревизију тужиље одбацио као недозвољену и неблаговремену.“
Виши суд у Лесковцу, Гж.бр.63/10 од 29.6.2010.год.
6.-
НЕИСПЛАЋЕНЕ РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ-НАКНАДА ШТЕТЕ
-чл.376 ст.1. и 2. ЗОО: Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за три године од кад је оштећени сазнао за штету и за лице које је штету учинило.
у сваком случају ово потраживање застарева за пет година од кад је штета настала.
Потраживање тужилаца према Републици Србији-Министарсту Одбране, за исплату ратних дневница, за период од марта до јуна 1999.год који су провели као војни обвезници-резервисти, по свом карактеру је штета, а не стицање без основа.
„У поступку пред првостепеним судом није било битних повреда одредаба парничног поступка , на чије постојање у смислу чл.372.ст.2 ЗПП-а Виши суд пази по службеној дужности. Даље, уложеном жалбом и жалбеним наводима се неосновано указује на постојање других повреда предвиђених у чл.360 ЗПП-а, због којих се пресуда може побијати. Ово с тога што је првостепени суд правилно ценио приговор постојања застарелости потраживања тужиоца позивајући се на одредбе чл.376 ЗОО. Потраживање тужиоца је по свом карактеру штета тако да не стоје разлози у тужби који се односе на одредбе чл. 209 ЗОО, и постојања евентуално стицања без основа, јер никаква имовина тужиоца није прешла у имовину тужене РС МО ВП, како би због тога имало места примени чл.209. ЗОО, на које околности се жалбом неосновано указује. Из тога се са сигурношћу може извести закључак да у конкретном случају не може бити места за примену правила о стицању без основа јер се на спорни основ имају примењивати правила о накнади штете како у погледу постојања одговорности за ту штету у смислу чл.172.ЗОО тако и у погледу правила која се односе на застарелост и рачунање рокова за наступање застарелости потраживања тужиоца, на коју штету се та одговорност и ти рокови односе. Неосновано се указује жалбом тужиоца да је дошло до прекида застаревања из чл.387 ЗОО с обзиром да је за настанак прекида застаревања у смислу наведеног законског прописа неопходно признање дуга, чега нема ни у исправама на које се позива жалба, а које су приложене уз тужбу нити у преписци, одлукама и закључцима Владе и Министарства РС већ само о новчаној помоћи. Како нема прекида застарелости потаживања тужиоца предвиђених у чл. 387 тач.2 ЗОО и како је спорно потраживање тужиоца доспело отпустом из јединице ВЈ 10.6.1999.год од када почиње рок застаревања предвиђен у чл.376 ЗОО а тужба подигнута тек 19.3.2009.год, то је правилно првостепени суд закључио да су истекли сви субјективни и објективни рокови за застарелост потраживања тужиоца, да је тужиоцу престало право да захтева испуњење обавезе од туженика односно протекло је законом одређено време у коме је тужилац могао захтевати испуњење обавезе од туженика и због тога мериторно одлучујући о приговору туженика тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован, правилно олучујући о трошковима парничног поступка које је имао туженик као потребне у овој парници а односе се на издатке за састављање поднеска а у смислу чл.149., 150. и 158. ЗПП-а, са разлога наведених у првостепеној пресуди које у свему и у погледу трошкова парничног поступка прихвата и Виши суд.“
Виши суд у Лесковцу, Гж.бр.1565/10 од 29.6.2010.год.
